Nesreće na gradilištima su postala „normalna“ pojava. U javnosti se malo malo pojavi vest da je na neki građevinac izgubio život.
U periodu od 4 godine, od 2013. do 2017. godine, čak 187 osoba je poginulo usled povreda na radu. Samo u 2018. godini desile su se 53 povrede na radu sa smrtnim ishodom. Najviše stradalih radnika bilo je zaposleno u oblasti industrije i građevinarstva, a čak oko 30% njih je radilo „na crno“, pretežno u građevinarstvu.
Izvor: Canva
O manjim povredama na radu se tek malo govori, pogotovo kada ne zahtevaju bolničko lečenje. To uopšte nije medijski propraćeno, jer se valjda podrazumeva da posao na građevini snosi i određeni rizik od povreda. Koliko puta se i vama desilo da se povredite na radnom mestu, a ako povreda nije velika, ne dobijate čak ni slobodan dan, a kamoli nešto više.
Ipak, svaka povreda na radu nosi određene posledice, ma koliko male bile.
U ovom tekstu ćemo pisati o uzrocima i posledicama povreda na radu, kao i na koji način sami sebe možete da zaštitite od ozbiljnih, ali i manje ozbiljnih povreda koje vam mogu uticati na dalji život.
Uzroci povreda na radu
Izvor: Canva
Postoji zaista mnogo uzroka koji mogu da dovedu do manjih ili većih povreda na radu. U građevinarstvu, taj rizik je mnogo veći nego u drugim profesijama. Građevinci su svakodnevno izloženi brojnim izazovima, počevši od mesta na kome rade, preko alata i materijala kojima rukuju, kao i poslodavca kod koga su zaposleni.
Neke građevinske struke, kao što su fasaderi, limari, tesari su izloženiji povredama čiji su uzrok padovi, jer uglavnom rade na većim visinama. Ukoliko gradilište nije obezbeđeno dobrim i stabilnim skelama, ali i kvalitetnim merdevinama, do nesreće dolazi vrlo lako. Ako radnik pritom nema zaštitnu opremu, rizik od povrede postaje još veći.
Izvor: Canva
Druge struke, poput svih onih koje koriste električne alate i mašine (a to su uglavnom svi građevinci), izložene su brojnim povredama koje im nanose upravo stari i nekvalitetni alati i mašine. Koliko puta se desi da dođe do ozbiljnih povreda, pogotovo ruku, usled jezivo nekvalitetnog alata. A ako je nešto majstoru potrebno, to su upravo neozleđene ruke.
Još jedan, ako ne i najbitniji uzrok nesreća i povreda su poslodavci koji ne poštuju Zakon o bezbednosti na radu. Oni svojim radnicima ne obezbeđuju adekvatnu opremu poput zaštitnih kaciga, rukavica, prsluka i sl. Šta reći, ako znamo da mnogo radnika svoj posao obavlja čak i bez radničkog odela.
Neki posodavci „peru ruke“ od odgovornosti i tako što od radnika traže da sami sebi obezbede zaštitnu opremu, iako imaju zakonsku obavezu da je nabave. Koliko puta se vama npr. desilo da dođete prvi dan na posao, a poslodavac vam nije obezbedio osnovnu opremu za zaštitu na radu?
Izvor: Canva
Ako se pritom zna da većina posodavaca ne odgovara pred zakonom za eventualne nesreće i povrede svojih zaposlenih, kao i da su kazne vrlo blage, dolazimo do toga da svaki građevinac zapravo MORA sam o sebi voditi računa, jer je prilično pravno nezaštićen.
Najgore od svega je to što beliki broj građevinskih radnika radi „na crno“. Oni nisu zavedeni nigde, ne postoje na papiru, poslodavci im ne znaju ni imena, a kamoli nešto drugo. Kada se oni povrede, takve nesreće se vrlo često zataškaju, a radnik u najboljem slučaju može dobiti neki mali iznos novca, i to ukoliko je poslodavac iole fer.
Posledice nesreća na radu
Ako se gleda sa stanovišta zakona, povreda na radu predstavlja narušavanje zdravlja, fizičkog ili psihičkog integriteta ličnosti, trenutno ili na duže vreme. To kaže zakon – teorija. Ipak, u praksi, posledice imaju mnogo ozbiljniji uticaj nego što je to izrečeno na papiru.
Izvor: Canva
Najozbiljnija posledica povrede na radu je svakako smrt radnika. O ovome nećemo ni pisati, jer se zna šta sve to podrazumeva i koliko utiče na celokupnu zajednicu, a prvenstveno na porodicu poginulog.
Ostale posledice mogu biti trajni invaliditet, trajne zdravstvene posledice, telesna oštećenja, nemogućnost daljeg rada itd. Sve ovo vodi u nove probleme, kao što su korišćenje dugotrajnog bolovanja (ako ste uopšte prijavljeni), javljanje psiholoških problema (depresije i ansioznosti usled nemogućstva rada), urušavanja finansija, a opet dalje, to uzrokuje i probleme u svakodnevnom funkcionisanju, izdržavanju sebe i svoje porodice, porodičnih svađa pa čak i razvoda itd. itd.
Prema svemu ovome, posledice su mnogo dublje nego što većina poslodavaca i zakonodavaca misli (ili neće time da se opterećuje). Šta nam onda preostaje?
Zaštita na radu na sopstvenu odgovornost
Da ne bi došlo do povreda na radu, najbolje je prvenstveno „gledati u se i u svoje kljuse“ i sebi obezbediti manju mogućnost povreda. Kako?
Izvor: Canva
Prvo i osnovno, treba paziti sebe tokom rada. Ne žuriti, posao neće nigde pobeći. Proveriti materijale, alate, mašine i sve druge stavke koje su neophodne za posao.
Pre zapošljavanja (ili baš sada, šta vas košta), dobro iščitati Zakon o radu, Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju, Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu, Zakon o osiguranju u slučaju povreda na radu.
Svi građevinci koji rade na crno treba da znaju da i neprijavljeni radnik ima pravo na naknadu štete koju trpi. U ovom slučaju, naknada štete se ostvaruje prema odredbama Zakona o obligacionim odnosima, a neophodno je konsultovati advokata koji će najbolje rešiti takvu situaciju.
Ukoliko poslodavac nije raspoložen da vam obezbedi zaštitnu opremu, pozovite se na Zakone i insistirajte da ih ispoštuje. Ako ni tada ne dođe do promene, preostaje vam da sami sebi obezbedite zaštitnu opremu za koju mislite da vam je potrebna (zvuči nelogično i krajnje nefer, ali ponekad je to jedina opcija).
Sve u svemu, tu smo gde smo. Niko se o nama neće brinuti bolje od nas samih. Zato, kacigu na glavu i polako, jer, na poslu smo svi zamenjljivi, ali kod kuće nismo!!!
